Kao što ste verovatno i primetili, nije me bilo nekoliko dana, posecenost je odmah ravna nuli, twitter zamro, na mailove i rodjendanske čestitke ne odgovaram… Nisam odustao od društvenih mreža, nije u pitanju prezasićenost webom, već sam putovao u offline režimu. Naravno, nosio sam mališu, čisto zbog Dr. House-a i muzike. Ali moram primetiti da mi je offline režim prijao na tih 9 dana, nije mi nedostajao. Do 9-og dana, naravno.

Ovaj post će biti vrlo kratak. Nemačka je jedna užasno organizovana i sređena zemlja, valjda sam sad primetio neke stvari koje nisam primećivao zadnjih godina, već prvi dan kad smo došli, osetili smo taj nemačko-austrijski duh ‘rad rad i samo rad‘. Sa nekim nemcima smo razgovarali o eventualnim platama kada bismo živeli tamo, oko 10 puta su veće od naših. Cena kvadrata je već od 1200 e, što je prilično povoljno, i uliva nadu da ipak može da se ode iz Srbije.

Javni prevoz je predobro organizovan, kao i internacionalna železnica. Overnight tiket do Pariza iznosi 40eur, s tim što treba da se rezerviše na vreme. Naravno, uglavnom komunicirate sa mašinama i aparatima, zaposleni Vam samo ponekad priskaču u pomoć. Svi znaju engleski. Možda sam ja istripovao, ali Nemci su raširenih ruku dočekali i Rumune i Bugare, Turke, Bosance i Srbe, i dali im najgore poslove. Još par činjenica i gotovi smo: Hoces jos? »