Highlight večeri je Cile One Man Band, koji je poznat po svojoj verziji ‘ Pljesnivoga kruha‘, koju izvodi potpuno sam.

Cile je najavio after-party u Knez-Mihailovoj.

Pomenuo bih i starosnu strukturu publike, koja me oduševila. Pored nas je djuskala simpatična gospođa, koja je slikala i pevala sve pesme, što je za svaku pohvalu.

Simpatično.

Na bisu je bio repeat 3 pesme, totalno zahtevano i opravdano.

Posle završetka koncerta, ostalo je samo da čekamo sledeći nastup, kao i novi album koji uskoro izlazi.

Živeli!

underworld

Davno beše 2005-a kad sam prvi put bio na Exit-u. Jurnjava, panika, svi žele da stignu da ih čuju, a ja ne znam o kome se radi. Nikada pre toga nisam čuo za bend Underworld. Prošla Apocalyptica, sad dolaze oni, momci iz daleka, iz srca Glamorgana, talasastog Cardiff-a. Tada sam prvi put čuo track-ove poput ‘Born Slippy’, ‘King of Snake’, ‘Cowgirl’, ‘Rez’ i sl. Skakanje, euforija, vriska, naboj, energija, čudan način igranja. To je koncert Underworld-a.
Poliven, znojav, nasmejan i prašnjav sam izašao odatle. Kad malo bolje pogledam, kao oni presrećni slinavi klinci. Stvari su se umnogome promenile od tada, ali sam i dalje nastavio da verno pratim Underworld i njihova izdanja. Album ‘Oblivion with bells‘ je dugo bio na mp3 plejeru, tačnije dok nisam isti prodao.Ostao bi taj i duže.

Najavu za ovogodišnji koncert sam čuo početkom septembra, dok sam bio na moru. Nestrpljivo sam čekao 10 novembar, jer sam čuo da su promenili koncept nastupa, kao i da je Darren Emerson ispao iz kombinacije. Dosta materijala za podsetiti se. Stigli smo, blago pripiti. Ostajem pri svoje i tvrdim da je Arena najbolji prostor za koncerte ovih razmera u Srbiji. Garderoba. Ulazimo u koncertni prostor. D Ramirez zagreva masu , sa svojim Richie Hawtin wannabe look-om. Par dobrih stvari ali nema ‘Downpipe-a’. Počinje Underworld, sve se pojačava, mi vrištimo, osećaj je superiškica. Uvod sasvim lep, sredina sa ‘Born Slippy’ i pred kraj sa ‘King of Snake’. Odličan mash-up Rez/Cowgirl. Koliko mi se čini , nisam čuo ‘Beautiful Burnout‘. Ako je tačno, šteta. Audio osećaj fenomenalan. Sledi vizuelni deo.

Evo ovako dok ne nađem galeriju dostojnu ovog sajta . I D ramirez je pustio Downpipe. Zezanje.

laurent garnier

Nisam bio na ovom događaju. Šteta. Mislio sam da će biti prilično dobro. Čekao sam dugo da Laurent ponovo dođe u Srbiju, jer sam koncert na Kalemegdanu propustio ( zaspao sam na Plastic-Jamu ?? ) , ali ovaj put sam imao malo više sreće – zaspao sam kući. Narkoleptik.
Elem, karte za ovaj događaj su bile vrlo pristupačne, do trenutka kad više nisu bile. Organizacija u sastavu vladj i mr. pihtija je uvek pravila odlične žurke, ali mislim da su ovaj put malo preterali sa cenom karte. Na blogiću Vam prenosim par utisaka meni merodavnih ljudi iz ove branše. Sledi mali intervju.

Yellow Cab: Kakva muzička priča stoji iza poslednjeg albuma Tales of Kleptomaniac, u kome se mogu osetiti uticaji različitih muzičkih pravaca?

Laurent Garnier: U pitanju je kombinacija muzike koja me trenutno najviše predstavlja. Eklektična u svakom slučaju. Mešavina afrobeata, jazza, housea, techna, electra, hip-hopa. Veselija je nego što je to bio slučaj na prethodnom albumu. Mislim da je razlog tome činjenica da sam dosta dugo svirao s muzičarima na sceni praveći live muziku.

YC: Da li na albumu ima autobiografskih elemenata, odnosno, da li se smatrate muzičkim lopovom?

LG: Kao disk-džokeji, mi smo, po pravilu, kleptomanijaci. Za mene je DJ-ing pričanje priče uz uzimanje tuđe muzike kako bi se iskazalo ono što se misli i oseća.

YC: S obzirom na raznovrsnost u muzičkom izrazu, odakle ste crpili inspiraciju za poslednji album?

LG: Inspiracija mi dolazi sa svih strana. Za pesmu Gnanmankoudji dobio sam je gledajući film The last king of Scotland, gde me je vibe Afrike inspirisao da krenem da radim na pesmi. Dealing with the man je, recimo, veoma lična pesma. Radi se o nečemu što mi se desilo i što sam hteo da izbacim iz sebe.

YC: Kako se osećate: kao čovek koji je sa bendom, ili kao jedinka, tj. DJ?

LG: Mi smo sklop supersnažnih jedinki. Svako ima svoj prostor i bez jednog od nas petorice ne možemo da radimo uživo. To nas čini snažnim zajedno. Ako bi jedan bio bolestan, morali bismo da otkažemo svirku.

YC: Šta možemo da očekujemo u Beogradu? Nešto poput Tales of Kleptomaniac, nastup kao jazz-techno sessiona Public outburst sa Buggeom Wesseltoftom ili…

LG: Dosta pesama s novog albuma, ali u drugačijim verzijama, koje inače postaju sve različitije. U svakom slučaju, dosta nove muzike uz neke klasike, naravno.

YC: Prošli put videli smo vas kao deo live benda, kada je mlađim ljubiteljima bilo neobično da prepoznaju Garniera kao muzičara sa bendom umesto house-techno DJ-a.

LG: Ako bih pravio stvari kao pre 20 godina, bilo bi mi dosadno. Potrebna su mi uzbuđenja u životu pa i u muzici. Razumem mlade koji su me shvatali kao DJ-a pre nego kao live muzičara. Ne znam kako je kod vas, ali techno deca u Francuskoj više su okrenuta nastupima uživo nego što je to bio slučaj pre desetak godina.

YC: Kako gledate na ulogu Interneta u muzici?

LG: U pitanju su potpuno drugačiji načini rada. Moraš se prilagoditi. Mnogi se žale, ali ako ne uradiš nešto, bićeš izgubljen. Odnosno, ili da zadržite strast, pravite muziku i pokušate da se prilagodite, ili da prestanete. Ja sam strastven prema muzici, veoma je volim i trudim se da se prilagodim.

YC: Kako ocenjujete situaciju na techno sceni?

LG: Trenutno je tužna situacija, jer mi se čini da klinci više gledaju pakovanje umesto sadržaja. Samo praviti dobru muziku sada nije dovoljno, i tako je već sigurno dve godine. Muzika za njih, izgleda, nije najvažnija.

YC: Hvala na razgovoru. Videćemo se 7. novembra u Domu omladine.

LG: Jedva čekam da dođem, jer je svaki nastup u Beogradu veoma poseban. I zaista tako mislim. Uzbuđen sam i radostan što se vraćam.

Uvek iskren, Laurent.Fascinacija izgleda leži u njegovoj knjizi ‘Electrochoc’ (Plato) , jer sam tek nedavno počeo da je čitam, oduševljen sam situacijama u kojima se nalazio, stvari koje je puštao kao i učestvovanje u Mančesteru devedesetih, zatim Berlinu i revolucije na Ibici početkom novog milenijuma. Playliste neću ni da pominjem, jer su i dalje premijera u boji.Rhythm Control, Donna Summer, New Order, Depeche Mode. Ništa. Čekamo sledeći koncert.

Prepis: YC