Ako se pitate zašto sam druge smračio, a sebe istakao , čisto iz preventive da se ne bi dešavale ovakve stvari. )

Ovaj post će biti vrlo kratak. Nemačka je jedna užasno organizovana i sređena zemlja, valjda sam sad primetio neke stvari koje nisam primećivao zadnjih godina, već prvi dan kad smo došli, osetili smo taj nemačko-austrijski duh ‘rad rad i samo rad‘. Sa nekim nemcima smo razgovarali o eventualnim platama kada bismo živeli tamo, oko 10 puta su veće od naših. Cena kvadrata je već od 1200 e, što je prilično povoljno, i uliva nadu da ipak može da se ode iz Srbije.

Javni prevoz je predobro organizovan, kao i internacionalna železnica. Overnight tiket do Pariza iznosi 40eur, s tim što treba da se rezerviše na vreme. Naravno, uglavnom komunicirate sa mašinama i aparatima, zaposleni Vam samo ponekad priskaču u pomoć. Svi znaju engleski. Možda sam ja istripovao, ali Nemci su raširenih ruku dočekali i Rumune i Bugare, Turke, Bosance i Srbe, i dali im najgore poslove. Još par činjenica i gotovi smo:

Kobasica se kaže Wurst.

Najbolje pivo je Weissbier, to je mutno pivo koje je malko jače. Najpopularnije bavarsko pivo je Hellas, obični stout.

Imaju OlimpiaZentrum, tj olimpijsko selo, gde postoji toranj od 290m visine, na vrhu tornja postoji restoran koji se okreće za 360 stepeni, u restoranu ravioli sa dinjom koštaju 9 eura, a teletina sa testeninom 12 eura. Pored restorana je RockMuseum, gde je izložena košulja Jim Morrisona.

Sushi za poneti imate svuda, on je oko 5 eura.

Studentska trodnevna karta za sve prevoze po Minhenu je 12 eura.

Probajte Apfel Strudel sa vanila kremom.

Ne kradite piksle i podmetače, vrlo je kažnjivo.

Ne smete da slikate u Apple prodavnici.

Posetite BMW i Deutche Museum.

Najbolji shopping centri su PEP i Riem Arcade.

Prosečna cena hotela je 23 eura.

Slike pogledajte ovde.

Posetite klubove Rotte Sonne i KulturFabrik.

Ako kupujete turistički vodič, proverite godinu izdanja, ja sam kupio za 2003. Dosta se promenilo od tada.

U Conrad electronicsu imate eksterni hard od 500gb za 40 eura.

Lego kockice i Jagermeister su skoro džabe.

Svakako must see.

WebFest je u zadnjih mesec dana prilično dobio na popularnosti kroz medije, putem socijalnih mreža, da ne pominjemo otmena dešavanja u Colonial Sun-u, radionice koje se trenutno održavaju i sl. Posle prošlogodišnjeg, uspešno i pošteno, završenog WebFesta, to se moglo i očekivati. Ali izgleda da je ove godine zavladao MTV trend, gde jedan učesnik pobeđuje u 17 kategorija. Slika govori više od hiljadu reči.
Dakle, sajt Zzzurka vodi u kategorijama : Multimedijalni , Zabavni i Blog. Neću mnogo komentarisati sajt, to ostavljam posetiocima, ali samo ću reći da je Multimedijalni i možda Zabavni. Nije B(l)og zna šta. Modifikovan YouTube fan kanal.

No ovde nije reč o pomenutom sajtu, već o organizaciji WebFesta i načinu glasanja. Da li je u redu da uopšte postoji mogućnost prijavljivanja sajta u više kategorija? Kakvo značenje dobija titula ‘Pobednik WebFest-a 2009‘? Da li to znači da je portal stvarno dobar ili nešto drugo? Ili je to samo problem kredibiliteta u Srbiji? Sačekaćemo kraj WebFest-a, pa ćemo diskutovati.

I još jedna stvar, ovog teksta veovatno ne bi ni bilo, da je u kategoriji ‘Blog‘ na prvom mestu ostao milosblog.com. Recimo da sam zbog baš tog bloga ja počeo da pišem svoj, jer mi je bilo drago da vidim kako se strpljenje, bar nekad, isplati. A vi uporedite milosblog.com sa zzzurka.com ili trenutnim prvim mestom, pa recite da li sam objektivan?

ignite

Nadovezujemo se na priču od Job(Not)Fair-a, gde me je prijatelj pozvao da prisustvujem njegovoj prezentaciji na izvesnom Ignite-u. Kažem izvesnom, jer apsolutno nisam imao pojma o čemu se radi.Posle par uvodnih rečenica, ubedio me je da posetim Krug Dvojke, u sredu u 20h.
Naime, Ignite je event koji je pokrenula organizacija ‘Srbija u pokretu‘ kao i Centar za razvoj neformalnog obrazovanja, a sve u sklopu akcije ‘Ulaz Slobodan‘.Radi se o petominutnim ppt prezentacijama, gde prezenter nema nikakvu kontolu nad slide-flow-om, slajdovi se smenjuju na svakih 15 sekundi, prezenter mora da se uklopi u tu koncepciju, ali u isto vreme da napravi zanimljivo i sadržajno predavanje.

Sad malo o samoj večeri.Moja lepša polovina i ja smo došli u 20h sharp, onako , engineer like.Naravno,program je akademski kasnio, u najavi 30 min, ali u real-time je počeo tek u 21:30h.Pomenuo bih i DJ Baneta, koji je očigledno oduševljen fenomenom Vlada Georgijeva i Sergeja Ćetkovića, puštajući numere od dva autora , pojačano do te mere da ne može da se priča u lokalu, kao i puštanje spotova na TV-u (?!).Bez obzira, drago mi je da poštovaoci te vrste muzike imaju svoje malo utočište, gnusno kao i njihova muzika.

Utišasmo Baneta.Događaj počinje.Na scenu izlazi Peđa Stojičić, koliko sam shvatio, the Guru.Daje par uvodnih rečenica, krajnje razumljivo i koncizno, prepoznajemo vrhunske prezenterske sposobnosti.Najavljuje prvog prezentera.Jedini relevantan podatak koji sam zapamtio o prvom izlagaču je da je vrhunski ekonomista , da je radio za BancaIntesaBeograd, a da je pritom 83 godište, što mi je bilo fascinantno.Predavanje ne toliko zanimljivo.’Kako ubediti ljude u pogrešno?‘.Mislim, možda bi bilo bolje da je izabrao temu ‘Kako ubediti ljude u ispravno?’ jer ubeđivati ljude u pogrešno u današnje vreme je prelako.Sledi drugi prezenter, Ilija iz Instituta Vinča.Uz malo tehničkih problema, prebrodili smo i tu prezentaciju.

Sledi Goran Murić, moj dugogodišnji prijatelj, sa prezentacijom ‘Malina u Srbiji‘.Da, prijatelj mi je, i neću ga štedeti, niti ga sakrastično podbadati, samo ću iskreno reći, najzanimljivija prezentacija večeri.Činjenice kao što su: malina je sastavljena od velikog broja Koštunica, Srbija se gura između Rusije i Amerike u proizvodnji maline kao i Selektivno slušanje seljaka, koji imaju praksu, ali ne nužno i najbolji, izazvale su jake aplauze od strane publike.

Kao što rekoh, svi su ispoštovali trajanje od 5 minuta, vrlo dinamično, sa dosta informacija i dosta smeha.Sledi prezenter iz organizacije Ignite, kome nisam zapamtio ime, koji je rekao par reči o novom gripu A H1N1, da ne verujemo medijima i slično, da ne nosimo maske jer izgledaju smešno.Posle njega, na scenu izlazi prezenterka iz Velike Britanije, Mary Black, koja drži prezentaciju na engleskom, koja se bavi Knitting-om, iliti pletenjem.Vrlo zanimljiva prezentacija u kojoj smo čuli neke neverovatne činjenice iz sveta pletenja, šta sve možete postići pletenjem, par informacija o njenom mužu, kao i par saveta kako zadržati partnera pletenjem.Muž neće prevariti u džemperu koji mu je žena isplela.Prezenterski deo večeri završava osnivač pokreta ‘Cricket Serbia‘ koji je ujedno i administrator njihovog sajta.Prilično jednolično.Prepotentno.Ali, naučili smo nešto novo, što je bitno.Prezentaciju Dubravke Duce Marković neću komentarisati jer jedina nije ispoštovala osnovne koncepte prezentacije, njena prezentacija nije trajala 5 minuta, sav tekst je ispričan unapred.

Počinje karaoke deo večeri, sa poznatom eksjurok pesmom.Not my cup of tea. Sve u svemu, vrlo zanimljivo veče.Hvala Goranu na pozivu, ljudima iz Srbija u Pokretu što se trude da ovakve stvari žive, a ako želite da se prijavite za prezentera na sledećem ‘Ulaz slobodan’ event-u, možete se prijaviti ovde.

Pored lošeg vremena, dva priučena stručnjaka su rešila da posete JobFair09 u zgradi Tehnoloških fakulteta, koji se održavao 2 i 3 novebra.Pošto prvi dan propustismo, naoružani strpljenjem i štampanim verzijama naših skromnih biografija, upustismo se u drugi dan ove manifestacije, prilično oduševljeni prvim utiskom.

Nastavili smo po štandovima, i sada dolazimo do NotFair dela ovog sajma, a to je činjenica da su sve kompanije prezentovale na sajmu svoje reklame , a ne svoje konkurse za radna mesta.Izuzećemo PsTech i P3Communications, koji su nas prijatno ugostili na svom štandu, dali nam informacije uputili nas u rad njihovih kompanija, i zadovoljno zadržali naše biografije.Pored njih, odgovor svake komapnije su počinjale rečima ‘Trenutno nemamo otvoren konkurs…’.Uopšteni utisak sa sajma je pozitivan, traže se mladi IT kadrovi, za koje se još uvek smatramo.Diplomci sa Mašinskog fakulteta se nisu puno usrećili ovim sajmom, jer je jedino firma Rigips bila usko specijalizovana za njih.

Zbog obaveza na poslu, a i straha od H1N1 gripa , zabrane okupljanja koju je nedavno donela naša divna policija, morali smo da napustimo dragu nam manifestaciju i da se zaputimo put Katićeve.