Ovaj post će biti vrlo kratak. Nemačka je jedna užasno organizovana i sređena zemlja, valjda sam sad primetio neke stvari koje nisam primećivao zadnjih godina, već prvi dan kad smo došli, osetili smo taj nemačko-austrijski duh ‘rad rad i samo rad‘. Sa nekim nemcima smo razgovarali o eventualnim platama kada bismo živeli tamo, oko 10 puta su veće od naših. Cena kvadrata je već od 1200 e, što je prilično povoljno, i uliva nadu da ipak može da se ode iz Srbije.

Javni prevoz je predobro organizovan, kao i internacionalna železnica. Overnight tiket do Pariza iznosi 40eur, s tim što treba da se rezerviše na vreme. Naravno, uglavnom komunicirate sa mašinama i aparatima, zaposleni Vam samo ponekad priskaču u pomoć. Svi znaju engleski. Možda sam ja istripovao, ali Nemci su raširenih ruku dočekali i Rumune i Bugare, Turke, Bosance i Srbe, i dali im najgore poslove. Još par činjenica i gotovi smo:

Kobasica se kaže Wurst.

Najbolje pivo je Weissbier, to je mutno pivo koje je malko jače. Najpopularnije bavarsko pivo je Hellas, obični stout.

Imaju OlimpiaZentrum, tj olimpijsko selo, gde postoji toranj od 290m visine, na vrhu tornja postoji restoran koji se okreće za 360 stepeni, u restoranu ravioli sa dinjom koštaju 9 eura, a teletina sa testeninom 12 eura. Pored restorana je RockMuseum, gde je izložena košulja Jim Morrisona.

Sushi za poneti imate svuda, on je oko 5 eura.

Studentska trodnevna karta za sve prevoze po Minhenu je 12 eura.

Probajte Apfel Strudel sa vanila kremom.

Ne kradite piksle i podmetače, vrlo je kažnjivo.

Ne smete da slikate u Apple prodavnici.

Posetite BMW i Deutche Museum.

Najbolji shopping centri su PEP i Riem Arcade.

Prosečna cena hotela je 23 eura.

Slike pogledajte ovde.

Posetite klubove Rotte Sonne i KulturFabrik.

Ako kupujete turistički vodič, proverite godinu izdanja, ja sam kupio za 2003. Dosta se promenilo od tada.

U Conrad electronicsu imate eksterni hard od 500gb za 40 eura.

Lego kockice i Jagermeister su skoro džabe.

Svakako must see.